Hidroelektrana „Bajina Bašta“ duguje opštini Višegrad više od 15 miliona maraka, ne računajući kamate, jer 20 godina ne plaća obaveznu naknadu za potopljeno zemljište. Višegrađani prete blokadom graničnih prelaza.
Hidroelektrana „Bajina Bašta“ u Srbiji duguje opštini Višegrad u Srpskoj više od 15 miliona maraka naknade za potopljeno zemljište jer je nije plaćala punih 20 godina! Iako je redovna godišnja isplata te naknade zakonska obaveza regulisana posebnim ugovorom, HE „Bajina Bašta“ od 1991. godine u tu svrhu nije uplatila opštini Višegrad ni jedan jedini fening!
Iznoseći ovaj problem na poslednjoj sednici Narodne skupštine RS, Miroslav Kojić, poslanik SDS iz Višegrada, upozorio je da se građani te opštine već spremaju na veliki protest i blokadu graničnih prelaza, budući da ni lokalne ni republičke vlasti nisu učinile ništa da se dvodecenijski problem reši!
Pod vodom polovina njiva
– Višegrađani daju rok od dva meseca vlastima RS i Srbije da nešto učine, a ako ni do tada ne bude rezultata, izaći će na dva granična prelaza na teritoriji Višegrada i blokirati protok i robe i ljudi! Od vlasti Srpske i Srbije očekujemo da hitno pokrenu pitanje isplate duga i daju čvrste garancije da će taj problem napokon biti rešen! Nadležne u ovoj državi izgleda da možemo naterati da rade svoj posao jedino blokadama i vanrednim merama. Više nećemo sedeti skrštenih ruku i gledati kako naš novac odlazi u vetar. Ako nas, građane Višegrada, pre rata niko nije pitao da li su za to da se prave hidroakumulaciona jezera na našoj teritoriji, zbog čega mnogi imaju ozbiljne zdravstvene probleme, onda sada neka bar ispune obaveze koje su dužni po zakonu i plate naknadu za potopljeno zemljište – kaže Kojić.
On ističe da bi HE „Bajina Bašta“ konačno morala da se obaveže da će pored izmirenja duga, u koji nisu uračunate zatezne kamate, ubuduće redovno uplaćivati propisanu naknadu, baš kao što to čini i hidroelektrana na Drini, čije se akumulaciono jezero takođe nalazi na teritoriji opštine Višegrad.
Kojić podseća da akumulacija HE „Bajina Bašta“ plavi 48,8 odsto teritorije Višegrada i da je opština sve do 1990. redovno dobijala novčanu naknadu za potapanje svojih njiva.
– U to vreme godišnja naknada iznosila je oko pola miliona KM, dok je sada nekoliko puta veća, što je ogroman novac koji bi značajno pomogao razvoju višegradske opštine. Ako uzmemo u obzir da naknada nije plaćana 20 godina, onda to znači da HE „Bajina Bašta“ opštini do sada duguje više od 15 miliona KM, i to bez kamata. Tačan iznos duga treba da utvrde nadležni državni organi, čija je obaveza da reše i ovo pitanje neplaćanja. Nažalost, svaka vlast u proteklih 20 godina zatvarala je oči pred ovim problemom – kaže Kojić.
Problem da reše dve države
Ogorčenje ne krije ni Bilal Memišević, predsednik Skupštine opštine Višegrad, koji tvrdi da opštinska vlast već dugi niz godina pokušava da naplati dug od HE „Bajina Bašta“. On ističe da ovaj problem jedino može biti rešen na nivou Srbije i BiH odnosno RS i da nadležni organi moraju napokon sesti za sto i dogovoriti se o isplati naknade.
– Više puta smo kontaktirali s nadležnima u HE „Bajina Bašta“ i poslali im niz dopisa, ali ništa se nije promenilo. Oni i dalje ne poštuju ugovore koji su potpisani, dugovi se gomilaju, a rešenja nema. Dobili smo i hrpu zahteva od stanovnika koji žive nizvodno od Višegrada prema Bajinoj Bašti i koji takođe zahtevaju rešavanje ovog problema. Znamo da je hidroelektrana izdvajala pare za naknadu, ali umesto da ih prebaci na račun opštine Višegrad, potrošila ih je na neke svoje infrastrukturne projekte – navodi Memišević.
Prema njegovim rečima, opština svake godine od hidroelektrane na Drini dobija između 2,5 i tri miliona KM naknade.
– Površina jezera HE „Bajina Bašta“ je duplo veća, zbog čega bi i naknada trebalo da bude veća. Taj novac uložili bismo u privredu i zapošljavanje mladih, i poboljšali životni standard svih Višegrađana. Ako ne dođe do dogovora, savim je opravdano da građani izađu na granične prelaze i blokiraju ih – zaključuje Memišević.
Press RS nije uspeo da razgovara s načelnikom Višegrada Tomislavom Popovićem jer je bio službeno odsutan, ali ni s nadležnima u HE „Bajina Bašta“, koji se nisu javljali na telefon.
Vlaga narušila zdravlje meštana!
Pravljenje akumulacionih jezera u Višegradu dovelo je do povećanje vlažnosti vazduha, zbog čega svako deseto dete boluje od hroničnog bronhitisa ili astme, dok zdravstvene probleme osećaju skoro svi stariji Višegrađani. Dobrivoje Stanojević, predsednik Ekološkog udruženja „Drin-tim“ ističe da nadležni moraju hitno da reše naplatu nagomilanih dugova od HE „Bajina Bašta“ da bi se te pare usmerile u prevenciju zdravlja stanovništva.
– Građani Višegrada žive između dva hidroakumulaciona jezera, a posledica je veliki broj plućnih bolesnika. Ništa se ne čini ni na uređenju priobalnih pojaseva, koji su puni taloga jer obala nije zaštićena, zbog čega opet trpe građani – kaže Stanojević.
fakti
– Opština Višegrad nalazi se između dva akumulaciona jezera
– HE „Bajina Bašta“ ne plaća naknadu za potopljeno zemljište od 1991.
– HE na Drini godišnje plaća opštini oko 2,5 miliona KM naknada
– Akumulaciona jezera HE „Bajina Bašta“ zauzimaju delove opština Višegrad, Rogatica i Srebrenica
S. KARIĆ
Izvor: Press Online i dnevne novine Press
Bajina Bašta hidroelektrana Višegrad
Last modified: 26/03/2012
