Poreklo stanovništva sela Zlodo(l), opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Zlodo je istočno od Duba, pravo uz Derventu, s jedne i druge strane. Na desnoj strani je visoka Javorina a na levoj strani se dižu Ponikve. Visoka kosa ovog sela je zaglavska Kadinjača ispod koje su mnogi izvori i vrela.
Celo selo čine mahale: Čučala, Čitluk, Grašulovići,. Đuričići i Joksići.
Oko sela su uzvišenja: od juga Gradina, Graševac, Kosovica, Kragujevac, Stene, Ponikve, od istoka je Bulja, Palež, Šerinac, Stanovo Brdo, Orašac, Crkvina, odsevera: Javorina.
U selu su reke i rečice (potoci): Zlojana, Čokeša, Joksića, Đuričića, Panića, Grašulovica i Dekovac. U selu su vrela: Panića, Joksića, Dobra Voda, Petrovac, Vrelo (ispod Stina) i Česma u Čitluku.
Brda su: Čučalo, Erić-Brdo, Blagajište, Brezovac, Katunište, Musin Do, Ušin Do, Marjanovića Brdo, Grot, Stranja Gora, Brijest, Kosovica, Gaj, Kragujevac, Prljine, Šestan, Priložina, Lipovac, Stijene, Petrovac, Ivić, M. Gaj, Ornica, Krajevi, Sirča, Glavica, Kruščica. Dolovi, Joksića Barice, Lug, Rudine, Trtica, Orašće, Vojinovac i Brda.
Potesi su: Čitluk, Dekovac, Zmajevac, Polja, Luke, Bare, Šestan, Ponikve, Lug, Dolovi, Podstenje, Orašće, Vojinovac i Brda.
Zlodo je pitomo i plodno selo, pa je uvek bilo naseljeno. Stara groblja po Javorini i Čitluku i stare putine i iskopine pod Ponikvama dokaz su naseljenosti i starosti ovog sela. Ni ovo selo nema starih rodova. Misli se, da su pre zamrli nego iselili, ali kako je i ovo selo postizala ista sudbina, kao i ostala sela, i odavde su se morali seliti.
I ovde je pre 250 godina bilo starinaca i među njih su pridolazila nova naselja.
Od prvih rodova su:
Saveljići. Njihov lredak je došao prvo u Draksin, sa severne strane Javorine. Doveo je tri brata, od kojih su postale tri kuće. Jedan od braće ode u Jadar, drugi ostane u Draksinu, a druga dvojica pređu u Čitluk i nasele se na onom mestu, gde su ranije imali svoja letnja staništa. Ova dvojica dugo su živela u zadruzi pa se posle podele; od njih se neka deca isele u Jadar, gde ih danas ima više porodica. Ovde se svi zovu Saveljići, kao da bi hteli time pokazati, da im je prvi doseljenik bio Savelja. Došli su iz Pive i što je važno nalazili su i svojih srodnika. Danas se zovu još: Gligorijevići, Rankovići i Aleksići (33 k.; Sv. Arhanđel).
Iz Pive su došli u isto doba i Đuričići. Došla tri brata, od kojih se starešina zvao Đurica. Naselili su se pri izvoru Zlodolske Reke pod Kadinjačom. Kad su se podelili, najmlađi brat, još neoženjen, pošto se zamerio nekim prijateljima, pobegne u Rađevinu i tamo ostane, oženi se i ostavi potomstvo. Đurica i mlađi mu brat Joksa podele se, te Đurica ostane s decom na starom mestu, a Joksa se povuče na istok i spusti dosta nisko od Kadinjače. Potomci ove braće ivlazili su na glas kao dobri trgovci, odlične zanatlije, ispravne narodne starešine (35 k.; Sv. Đurđe).
Grašulovići su iz crnogorskog Kolašina, došli mnogo posle Đurice i njegovi su ih naselili bliže Pepelju. Oni su se znatno množili, prešli su preko reke u Dub, a mnogi su sišli u loznička i bijeljinska sela (22 k.; Sv. Jovan).
Pre 150 godina došli su:
Jojići na sredini Čučala, došli iz Pilice i na svoja letovališta; ima ih kao Lazića u tri mahale (18 k.; Sv. Alimpije).
Nikolići u Čitluku ispod Saveljića su od Kurlaga iz Kremana (13 k.; Sv. Stevan).
Panići ispod Joksića i nad Zaglavkom su Drobnjaci; oni su u rodnom kraju i uvek smatrani kao prvi (9 k.; Sv. Jovan).
Posle 1878. god. na Čučala su došli:
Miloševići, čijeg je pretka naselio pop Vujičić kao svoga ustaša iz Babina (5 k.; Sv. Jovan).
Blagojevići, čijeg je pretka naselio pop Vujičić kao svog ustaša iz Rutoši uz Grašule (4 k.; Sv. Jovan).
Janković u Nikolićima je iz Draksina (1 k.; Sv. Nikola).
U selu ima 9 rodova sa 140 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 395-396), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Last modified: 22/01/2013
