Visit Sponsor

Objavio 21:30 Sela

Poreklo prezimena, selo Rastišta (Bajina Bašta). Stanje iz 1903. godine.

Poreklo stanovništva sela Rastišta, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Rastišta su, kao i Zaovine, pravo planinsko selo, drugo selo planine Tare. Selo je rastureno ispod Crvene Stijene, po Aluškoj Planini, ispod Crnog Vrha, Zvijezde, Dugog i Toplog Dola i po polju niz Drinu, od ušća Dervente do Perućanskog Vrela. Ovo je po prostoru najveće i najrasturenije taransko i podrinsko selo. Zemljišta su Aluga, Požar, Jagoštica, Galine u Jagoštici, Predeov Krst i Križevac u Rastištima.

Oko sela su uzvišenja: na zapadu Sedaljka, Kamenovi, Predeov Krst i Crni Vrh, od istoka i juga Aluške Planine, Čemerišta, Omar, Okuke, Crvena Stijena i Batura.

Rastišta imaju ove reke i rečice (potoke): Derventu, Alušku i Kremića Rijeku. Poznati su bunari: Smajov Bunar, Aluga, Lokva, Točak i Česma. Poznata su vreoca: Đukića Vrelo, Gaoško Vrelo, Galinsko Vrelo i Suvaja. U Sedačkom Polju su jaka vrela: Sedačko, Čočića i Vrelo ispod Vučićeve Kose.

U selu su ova brda: Markova Ravan, Kamenjača, Zabrdica, Stara Bašta, Golo Drvo, Jokića Strane, Čungar, Turov Do. U Aluškim planinama su visovi: Kruščica, Ponor, Golija, Petilipa, V. Livade, Krnje Brdo i Kamenjača.

Njive se zovu: Luke, Lokve, Bare, Rijeka, Požar, Sedaljka, Crkvina, Križevac, Dolovi, Rijeka, Luke, Lokva, Aluge, Čemerišta, Smajinovac i Polje. Livade su na Baturi, Crvenoj Stijeni, Crnom Vrhu, Križevcu, po V. Livadama, Krnjem Brdu i Ponorima u Aluškim planinama. Ispaše su po brdima oko zaseoka i po brdima duž Dervente i njenih malih pritoka.

Danas su Rastišta podeljena na tri potpuno odvojena dela, na tri prava i istinska sela: Rastišta, Jagošticu i Gaočiće. — Prvi deo, Rastišta, su razdeljena u velike mahale, dosta upletene jedna u drugu: Aluga, Rastišta, Križevac, Požar i Kremići. — U Jagoštici se zapadni deo sela pod Toplim Dolom zove Jagoštica, a istočni u lepom omaru Galini zove se Galine. — Gaočići su na Gaočanskom Polju. Oni su do 1834. god. bili zasebno muslimansko naselje, pravo selo, a danas su naseljeni seljacima iz Rastišta i Jagoštice.

Rastišta su staro naselje sa mnogim starinama. Po Aluškim plaiinama i danas se vide stari voznici, kojima se izvlačila građa na točila. Gotova točila kazuju, da su .mnogo starija od današnjih naseljenika. Po Aluzi stari na pušteni bunari, neka vrsta čatrnja, dokaz su starosti Aluge. Groblja u Požaru, Sedaljci i Jagoštici, gde su poneki belezi i potpisani, dokaz su starih naselja. Po Aluzi i Gaočićima bilo je na prvom mestu do pred kraj XVIII veka a na drugom mestu do 1834. god. muslimanskih naselja, koja su od naših starih rodova, prevedenih u islam negde u XVII veku. I danas se u Aluzi zna gde je bila džamija i koji su rodovi iseljeni i kuda su otišli.

Rastišta su središte za sva tri kraja. Na izlazu iz derventskog kanjona, na obodu Požara, podiže se manji ostenjž Sedaljka, gde su danas škola, sudnica, mehana i kapela. U tursko doba Sedaljka je bila uvek s dve-tri muslimanske kuće, koje su čuvale ulaz u Alugu i Gaočiće.

Najstariji su doseljenici Kremići (38 kuća; Sv. Nikola). Po pričanju starca Milana Kremića, u Rastišta su došln Kuči Joko i Mare (muž i žena) iz blizine kučkog naselja Fundane. Joko se doselio sa tri oženjena sina, s puno dece, stoke i drugih potreba. Njegov potomak Milan našao je u Kučima njegovo selo i u njemu svoje srodnike, pa je neke otuda doveo i po raznim varošima rasturio po trgovini i zanatima. Prvo naselje Jokovo bilo je pod Crvenom Stijenom, tu je zakućio s decom, tu je i umro i sahranjen u mestu Kre- mićima, po čemu se danas Rastišta niz Derventu i zovu Kremići. Sinovi Jokovi pomrli su u zadruzi, ali su im se deca razdelila i dosta namnožila; neka su prešla i u Zaovine, a mnoga se i iselila. Kad su Joko i Mare pali u ovo selo, po pričanjima njihovog potomka Milana, nema više od 180 godina, oni su očuvali Jokovo prezime Kremići i sobom ga iznose iz sela. Tada je u selu, u Požaru, bilo dva-tri naša roda, koji su se iselili, u Aluzi je bilo pet-šest muslimanskih kuća, na Sedaljci tri-četiri naše i muslimanske kuće, u Gaočićima i naših i muslimana do desetkuća, u Jagoštici tri-četiri naša roda, koji su opet izbegli. Kremići se zovu još i Tošići i Jokići.

Iza Jokovog dolaska posle 30 godina i posle njegove smrti, kao i smrti njegovih sinova, počeli su se Alužani muslimani iseljavati, a tih, priča se, gladnih i siromašnih godina, uz Alužane odu i pravoslavni u Šumadiju. Nastaju nagla i iseljavanja i naseljavanja ovog sela. Prvi je ušao u selo, i zauzeo Sedaljku predak Krsmanovića, Krsman Požarac, došao iz sela Požara, iz blizine Foče. Krsmana je doveo seoski spahija, dao mu celu Sedaljku i ceo južni karsni deo Zvijezde, zbog čega je prozvat Požar. Krsman je bio na starom mestu pomalo i hajduk, pa ga je spahija morao mnogo štedeti i militi. I uspeo je: postao je miran, trezven radnik, veliki privrednik. Svoju porodicu dobro je obezbedio i ostavio je da je i danas prva u selu i izvan sela. I ona se selila i rado se bavila izvozom i sečom građe. Svi su u Požaru; Krsmanovići (25 kuća; Sv. Nikola).

Jezdiće (27 kuća; Sv. Nikola) je doveo iz okoline Pljevalja, a ranije od Nikšića, predak Jezdimir; došli su kao stočari, pa su našli zgodne položaje i zastali. Znatno su se izrodili i raseljavali, danas su slabijeg stanja i dobri japijari, zovu se: Jezdići, Andrići i Radojičići i spuštaju se do Sedaljke.

Pantelići u Aluzi (19 k.; Sv. Pantelija) potomci su Vučete Gačanina, doseljenog iz okoline Gackog. Došli su na turska imanja, na gotova polja i postali su vredni i dobri ratari, kojima je retka godina da ih omane i da ih ostavi bez hrane. Dobri su radnici i s građom, a ređe se iseljavaju. U Aluzi se zovu i Vučetići.

Ilići (20 kuća; Sv. Arhanđel) su potomci nekog Tadije, doseljenog iz sela Osatice, u Osatu. Tadija je bio neimar i drvodelja, pa je uspeo da prvi na Sedaljci pre 80 godina podigne prvu strugaru na Derventi, koju je voda obrtala. Tadija je dugo sedeo i ovde i u Osatici, pa kad je malo strugarski posao razvio i kad se malo više zaimao, ostao je na ovoj strani, preveo svoje i naselio na Sedaljci. Njegovi potomci podvukli su se pod Požar i uspeli na Križevac i visoko izašli na Predeov Krst. Ilići se zovu još i Milovanovići i Tadići.

Ordagiće u Aluzi, doseljene od Višegrada 1820. god. naselilo je selo na imanje nekakvog muslimana iz Aluge, koji se zvao Ordaga i koji se odselio u Višegrad. Seljaci su namerno starog pretka Ordagića prozvali Ordaga, što je dugo bio u vezi s ovim pravim Ordagom. I danas su još u takvim kućama u Aluzi, koje liče na muslimanske (3 kuće; Obretenije Sv. Jovana 22. 5. po starom).

Karaklije su skoro došle iz Zaovina i uzele staru Tadinu strugaru i baštinu (2 kuće; Sv. Nikola).

IZVOR: Sokolska nahija (str. 370-373), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

(Visited 44 times, 1 visits today)

Last modified: 22/01/2013

Close

Pin It on Pinterest