Zoran Vasiljević (40) iz Ovčinje je, kao i mnogi njegovi zemljaci, otišao u Švajcarsku da tamo dosanja san o lagodnom i dobrom životu. Međutim, jedan je od retkih, ako ne i jedini, koji se posle dve godine boravka u ovoj alpskoj zemlji vratio u zavičaj, da kako kaže, nikad više i ne poželi da ga napusti.
– Malo mi je trebalo da shvatim da bi Srbija mogla da bude kao Švajcarska. Lepše su nam planine, jezera, reke, veće žitnice, rudno bogatstvo, šume, sve. Jedino u čemu su bolji je organizovanija proizvodnja u svim oblastima, naročito u poljoprivredi. Cene se znaju unapred, ali se više i radi. Nostalgija me vukla, a i stalno sam se pitao zašto ne bih i ja mogao biti kao švajcarski seljak. To me je kopkalo i uticalo da se vratim i pokušam da budem takav – počinje priču Zoran. Čim je doneo odluku o povratku, rešio je i čime će se baviti. Uzgojem krompira. Najpre je zasejao pola hektara, potom je proširio površinu na hektar, pa na dva, da bi ove godine sa tri hektara postao jedan od najvećih proizvođača krompira u zapadnoj Srbiji. Mogao bi i više, čak i od švajcarskog seljaka. Ali, za razliku od Zorana, Srbija je još daleko od Švajcarske.
– Želeo bih, i mogao, da krompirom zasejem duplo veću površinu, ali u toj nameri me sputava stalna neizvesnost oko cene i prodaje. To je ono što me boli i na šta mi proizvođači ne možemo da utičemo – žali se Zoran. Kaže da nikad nije znao hoće li za svoj rad imati zaradu i kolika će ona biti. Dešavalo se da nekad jedva pokrije troškove, ali je prihod najčešće bio solidan.
– Unapređenjem proizvodnje veća je i zarada. Tako sam 2006. godine, kada sam mašinskoj setvi po prvi pridodao i mašinsko vađenje, imao odličnu zaradu. Ovogodišnji rod je sasvim dobar, kvalitet odličan. Vrlo je krupan, a pojedine krtole dostižu težinu od skoro dva kilograma. Sa tri hektara prinos je bio nešto veći od devet vagona. Iako je krompir slabije rodio u gotovo celoj Srbiji, cena na kvantaškim pijacama mu je niska i kreće se od 10 do 12 dinara za kilogram. Nadam se da će skočiti bar za pet dinara. U tom slučaju imaću solidnu zaradu – priča Zoran i iznosi mnoge nelogičnosti.
– Pre tri godine prodavao sam krompir po 20 dinara u vreme kad je, recimo, nafta bila 45 dinara po litru, a đubrivo jeftinije. Kad je jeftin otkup, trebalo bi da krompir ima povoljnu cenu u trgovinama. Međutim, kod nas nije tako. Trenutno ga potrošači plaćaju od 35 do 50 dinara – veli Zoran. Dodaje da se nikad nije pokajao što se pre nekoliko godina vratio iz Švajcarske, i da mu i pored svih teškoća na koje nailazi od krompira ostane dobra direktorska plata. Inače, Zoranovo domaćinstvo ozbiljnije se bavi još stočarstvom i voćarstvom. U poslovima mu pomažu supruga Bosiljka (38), otac Radinko (67), majka Slobodanka (62) i sinovi srednjoškolci Darko i Marko. Stariji Darko iduće godine završiće školovanje u Poljoprivrednoj školi, vratiće se kući da nastavi očev i dedin posao i postane pravi farmer. Marko pohađa ugostiteljsku školu u Bajinoj Bašti.
Ovo uzorno seosko domaćinstvo ima 40 rasnih ovaca koje se jagnje dva puta godišnje. Od prodaje jagnjadi ostvari prihod od oko pet hiljada evra. Lepu zaradu donosi prodaja sira i kajmaka proizvedenog od mleka tri krave muzare. Zanimljivo je da imaju dosta stalnih mušterija iz Valjeva, Beograda i Novog Sada koje prolaze magistralnim putem kroz Ovčinju pa Vasiljevićima nije potrebno da robu nose na pijacu. Od voćarskih kultura dominantni su malina i šljiva. Imaju tri hiljade struka maline i u proseku svake godine od nje dobiju toliko evra. Novozasađeni voćnjak šljivom požegačom ove godine je stigao na rod i doneo lep prinos od tri tone. Sve je prodato kupcu iz Crne Gore po ceni od 15 dinara za kilogram. I tu je ostvaren prihod od oko pet hiljada evra.
Last modified: 26/03/2012
