Radojki Simić (81) i njenim unucima Milanu (23), Milici (18) i Milivoju (17) granulo je najlepše proleće. Posle zle sudbine i godina patnji uselili su se u novu kuću koju su im izgradile komšije uz pomoć bajinobaštanskih preduzeća i gastarbajtera, a nedavno je stigla i novčana pomoć iz Australije.
“Kad kola krenu nizbrdo, teško ih je zaustaviti”, kaže narodna poslovica. To su na svojoj koži i te kako osetili Simići iz Ovčinje. Nevolje su počele kada je pre nešto više od 11 godina u nesreći poginuo Milorad, glava kuće. U oronuloj kućici sa dva odeljenja ostalo je troje nejači, Milan, Milica i Milivoje, supruga i ostareli roditelji. I tu mukama nije bio kraj. Ubrzo kuću napušta Miloradova supruga, udaje se u drugo selo i nedugo posle toga umire. Umire i deda Obradin, i sva briga o troje dece pada na baku Radojku.
– Kad se majka preudala, ja sam morao da napustim peti razred osnovne škole, da pomognem baki da se brinemo o bratu, sestri i dedi. Bilo je teško obezbediti hranu, drva za ogrev, odeću i obuću. Ponekad bi nam pomogle komšije, dva tri puta i Centar za socijalni rad. Sa nepunih 15 godina počeo sam da radim kao građevinski radnik po gradilištima u Beogradu i okolini. Tako sam obezbeđivao novac da bi brat i sestra mogli ići u školu i da bismo se nekako svi kod kuće prehranili – nevoljno se priseća tih vremena Milan Simić.
I ko zna šta bi bilo sa decom da ne beše Slavice Vukosavljević, dirktorke osnovne škole iz Rogačice.
– Ona je najviše pomogla da sestra i ja budemo primljeni u Dom za decu bez roditelja „Nada Matić“ u Užicu. Tamo smo završili osnovnu školu – priča Milivoje.
U domu je i dalje Milica koja će ove godine dobiti diplomu ugostiteljskog tehničara. Milivoje se posle završetka osnovne škole vratio u selo i vanredno upisao saobraćajnu školu. Višegodišnje muke Simića su gledale njihove komšije, pomagale koliko su mogle, a onda doneše odluku da im naprave kuću.
– Prošle zime smo pokrenuli akciju da Simićima napravimo kuću jer ona stara sa dva odeljenja je svakog trenutka mogla da se sruši. Krenuli smo od opštine i preduzeća u Bajinoj Bašti, prikupili nešto novca i još više materijala. Onda su se uključili, zahvaljujući bračnom paru Kati i Nedeljku Vujetić, i naši zemljaci u Švajcarskoj. Prikupili i oni preko pet hiljada franaka – priča Milenko Milovanović, predsednik MZ Ovčinja.
Komšija Zoran Gajić besplatno je preuzeo posao glavnog majstora. Ostali meštani su kad god je trebalo ostavljali svoje poslove i radili na kući po više dana. “Kad se hoće sve se može”, kaže druga izreka, i Simići dobiše novi krov nad glavom.
Komšije su se pobrinule i za običaje kod gradnje. Za prvu ploču prase je ispekao Radivoje Gajić, za drugu Vitor Marjanović, za dizanje rogova Milosav Vasiljević.
– Bog vam dao zdravlje i sreću, a ova moja siročad neka nikad ne zaborave one koji im pomogoše da imaju novu kuću – suznih očiju blagosiljala je baka Radojka komšije dok su na kući radili i izgradili je.
Simići su konačno dobili novi dom, a baka Radojka ne prestaje da blagosilja.
– Pomogoše nam dobri ljudi iz našega sela i mnogi iz drugih zemalja koje nikad nisam videla, ni za njih čula. Molim se Bogu da im da zdravlje. Zaslužili su to jer meni staroj, i mojim sirotanima omogućiše ovu lepotu, da nam više ne kisne sa krova i da ne strepimo da će nas popucali zidovi i tavanica pobiti na spavanju – veli baka Radojka.
I kada je kuću trebalo opremiti stizala je pomoć.
– Dobili smo tri polovna kauča, a jedan nov je kupila unuka Milica od para koje je zaradila letos berući maline. Nedeljko i Kata su nam dali šporet i televizor, a neki dan doneli i puno sudova. Kad god dođu iz Švajcarske, donesu nam nešto – priča Radojka.
Sto, stolice i sudperu kupiše parama dobijenim iz daleke Australije. Kolo srpskih sestara pri hramu Svetog Đorđa iz Kabramate kod Sidneja poslalo im 400 dolara. I tu nije kraj. Komšije se dogovoriše da ovog proleća nastave akciju, završe potkrovlje, kuću omalterišu spolja i komplet je opreme.
Pomagali i stranci
– Prilikom sakupljanja pomoći u Cirihu, prilog je dalo oko 70 ljudi. Većina ih je iz naših krajeva, ali je bilo i onih iz drugih država. Odazvali su se i Hrvati. Među njima, po visini priloga prednjačili su Marko Kopić rodom iz Zagreba i Željko Svraka iz Laktaša – ističu Nedeljko i Kata Vujetić.
JugoslavTrijić
Last modified: 26/03/2012
