Poreklo stanovništva sela Perućac, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je istočno od Perućanskog Vrela koje se ovde zove samo Vrelo, i niz Drinu do paralelnog Mitrovačkog Vrela, na drinskim izlomljenim terasama i visoko nad Drinom i pod Aluškim planinama. Selo je i visoko pod planinom i kroz planine se penje na Tisovo Brodo i Mitrovac. Nema planinskog sela tako zbijenog i preglednog kao što je Perućac. Ne deli se na zaseoke i mahale. Od Vrela su na jug Strane, Gorušica, Krnje Brdo, Golija, Ponori, V. Livade, delovi od Aluških Planina; od juga su: Mahnita Ravan, Mitrovac, Borje, Tisovo Brdo i Zaovljanske Kose; od istoka su: Lokvice, Borovo Brdo, Sumbulić, Bukovo Brdo, Crveno Brdo, Crvena Voda (potok) i Drina.
U Perućcu je glavna voda Perutačko Vrelo. Na istočnoj strani je Crvena Voda, koja deli selo od Beserovine. U Zauglinama su Vrela Maleševo i Brestovac.
U Perućcu su uzvišenja: Osmanovo Brdo (prozvano po Turčinu Osmanu Hadžiću, čiji su potomci isterani 1836 godine), Simić Brdo (po nekom nepoznatom Simi, starijem od Osmana), Perle, Gradac, Gorušica, Lazac, Sumbulić. Kod Vrela na drinskoj obali je staro (hrišćansko) groblje, znatno oštećeno i polupano. Niz Lazac, Gradac i Sumbulić su najlepša taranska točila, kojima sela: Zaovine, Perućac i Beserovine spuštaju svoju građu na Drinu.
U Zauglinama su brda: Gaj, Brdo, Šestić, Sokolina, Ivić, Cerje, Palež i Greben.
U Perućcu su njive: Osmanovac, Vrelo, Brdo, Luke, Polje, Crvena Voda i Podlazac. Livade su na V. Livadama, Ponorima, Kruščici, Mitrovcu, Tisovom Brdu i Gracu a i ispusti su po brdima i stranama iznad sela i oko Drine. U Zauglinama se njive zovu: Brestovac, Poljane, Njive (na Gaju), Brdo (njive na Brdu) i Luke. Livade su na Sokolini, Cerju, Šljivovici, Umiću, Grebenu i Dolu. Po šumama i brdima su ispaše i letnja staništa.
Veliko staro groblje na ušću Vrela i nad samom Drinom dokaz su starosti ovog sela. Na Mitrovcu su mnogi stari kolovozi za prenos građe. Velika točila niz Oštru Stijenu i Mitrovac dokaz su starih naselja i nekadašnjih planinskih radnja.
Do 1834. god. Perućac je bio čisto muslimansko selo. Po popisu od 1832. god. imao je 24 doma sa 131 porod i 73 muške glave. Iseljen je 1834. god. i tadašnji stanovnici prešli su preko Drine u Osat i sada su pravo prema Perućcu. Na njihova imanja nagrnuli su Bioštani i Zaovljani pa su se mnogi uselili u gotove kuće, mnogi pogradili nove a mnogi tek počeli da grade. Oni su na svojim saslušanjima kod vlasti izjavili, da su ova imanja pokupovali, mada ih nisu platili. Još su izjavljivali pojedinci da ne mogu bez ovih imanja živeti, ali su vlasti uspele da mnoge oteraju i predadu novopridošlim Crnogorcima i Hercegovcima. Na taj način došli su Crnogorci i Hercegovci kao prvi naseljenici.
Pravo se selo moglo formirati tek 1836. godine.
Tada su državne vlasti naselile:
Krkote-Nikoliće (18 k.; Sv. Jovan) i to najpre tri, a zatim još dve porodice iz Kolašina;
Škrlje, Škrljiće (5 k.; Sv. Jovan) iz Kolašina;
Lakiće (5 k.; Sv. Đurđe) iz D. Bjelica u Crnoj Gori. Od ovih je jedna porodica ostala ovde, a dve su otišle u Užice.
Državne su vlasti naselile i Petrićeviće (3 k.; Sv. Lazar) iz D. Bjelica; od njih su se dve porodice odselile u Valjevo.
Novakovići (3 k.; Sv. Đurđe) su iz Kolašina. I od njih su se dve porodice odselile i to jedna u Beograd a druga u Šabac.
Vlasti su naselile i Đorđeviće (7 k.; Sv. Lazar) od Prijepolja.
Državne vlasti su ustupile gotove zemlje ili priznale pravo kupovine ovim rodovima iz okolnih sela:
Ordagićima (5 k.; Obretenije) iz Aluge.
Rajacima (2 k.; Sv. Nikola) na samom ušću Vrela u Drinu, gde su podigli modernu strugaru, mlin i mehanu; oni su iz Zaovina.
Janjićima (2 k.; Sv. Pantelija) od Pantelića iz Aluge.
Radojičićima (2 k.; Sv. Nikola) od Jezdića iz Rastišta.
Galinima, Jovanovićima (2 k.; Sv. Trifun) iz Jagoštice.
Dikanovićima (3 k.; Sv. Đurđe) iz Drobnjaka u Jagoštici.
Tomićima (2 k.; Sv. Nikola) iz Kremića.
Glavni deo sela čine crnogorska i hercegovačka naselja, koja su u sredini i s boljim imanjima, a po krajevima su seljaci okolnih sela. U Perućcu ima 13 rodova sa 57 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 374-376), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Last modified: 22/01/2013
