Srednjovekovne nekropole sa stećcima s naših prostora mogle bi uskoro da se nađu na listi svetske kulturne baštine Uneska. Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora zajednički su nominovali ovo jedinstveno kulturno dobro Balkana, koje broji oko 70 hiljada spomenika. U sve tri zemlje očekuju da bi proglašenje ovih spomenika kulture za svetsku baštinu imalo ogroman značaj za kompletiranje turističke ponude.
Srbija je predložila tri nekropole: Mramorja u Perućcu, Rastištu kod Bajine Bašte, i u selu Hrti kod Prijepolja. Prve dve nekropole se nalaze na području Nacionalnog parka „Tara“.
– Proglašenje ovih srednjovekovnih nekropola za svetsku kulturnu baštinu bila bi veoma promotivna stvar za naš park i za ceo bajinobaštanski kraj. Imamo planinu Taru, Drinu, Manastir Raču, Perućac, pa bi to bio još jedan dragulj u našoj ponudi. Mramorje Bagruša u Perućcu je delimično istraženo i, s obzirom na to da se nalazi u centru Perućca, pored samog puta, idealno je za eksploataciju u turističkom smislu – kaže Boriša Čolić, rukovodilac službe za informisanje i prezentaciju vrednosti NP „Tara“.
Mramorje u centru Perućca delimično su prošle godine istražili stručnjaci Narodnog muzeja iz Beograda. Ispod stećaka je pronađeno devet skeleta koji će biti ispitani, dva novčića iz vremena bosanskog kralja Stefana Tomaša i despota Đurđa Brankovića, a popisani su i svi spomenici u Perućcu i Rastištu.
– Nekropola u Perućcu je iz 15. veka. Trenutno ima 85 spomenika, a krajem 19. veka zabeleženo je oko 200. U delu Uroševine kod Rastišta, udaljenom oko sedam kilometara od Perućca, ima 38, a u Gajevima još 36 stećaka. Najveći broj su spomenici u vidu slemenjaka i sanduka, ima ih i dvojnih, kao i spomenika u obliku ploča. Pronađen je i kamenolom gde su ti stećci klesani. Na nekima ima i dekoracija u vidu krstova, polumeseca, strele i luka, mačeva i krugova – kaže Čolić.
On dodaje da su procene da se samo na području opštine Bajina Bašta nalazi 25 srednjovekovnih nekropola, kojih ima i u drugim opštinama u dolini Drine, u Ljuboviji, Malom Zvorniku, Krupnju… Većina ovih grobalja nije istražena i niko ne vodi računa o njima, pa se nadgrobni spomenici raznose i nestaju. Narod je ova stara groblja različito nazivao, najčešće mađarska ili grčka groblja.
I u Sportsko–turističkom centru „Bajina Bašta“ su se obradovali nominaciji Mramorja za listu svetske baštine Uneska.
– Stavljanje na Uneskovu listu svetske baštine ovih srednjovekovnih nekropola imalo bi ogroman značaj za ceo naš kraj. To bi svakako poboljšalo našu turističku ponudu, a i više pažnje bi bilo posvećeno izgradnji infrastrukture, istraživanju tih lokaliteta i uopšte vođenju računa o tim bogatstvima – kaže Branko Stevanović, direktor STC „Bajina Bašta“.
Jugoslav Trijić
Last modified: 01/05/2011
