Na planini Tara, otvaranjem učionice u prirodi u rezervatu Crveni potok, obeleženo trideset godina od postojanja ovog Nacionalnog parka.
Najvećim delom planinskog masiva Tare, tačnije sa 19.200 ha, već tri decenije gazduje Nacionalni park Tara. Mali jubilej obeležen je otvaranjem učionice u prirodi u rezervatu Crveni potok.
Sačuvavši od ledenog doba do danas svoje izuzetne prirodne vrednosti, deo planine Tare sa Kaluđerskim Barama, Mitrovcem, Zvijezdom i delom kanjona Drine, proglašen je Nacionalnim parkom 1981. godine, za koji je, među 100 biljnih vrsta, sinonim kraljica svih endemita – Paničićeva omorika, kao i Pančićev skakavac.
Za protekle tri decenije ovde su uspostavljeni najviši standardi zaštite i kroz program Natura 2000.
Direktor Nacionalnog parka Tara Boban Tomić istakao je da postavljeni standardi omogućavaju da imaju projekat praćenja medveda, da totalnog premera i taksacije svakog drveta na Tari.
„U protekle dve godine smo premerili pet miliona sedamsto stabala, izmerili tačnu zapreminu, kubnu masu i sve ono što je jako važno da bi mogli da definišemo kolike su mogućnosti zahvata u prirodi“, kaže Tomić.
U najšumovitijem parku Srbije je i deset strogih rezervata prirode, predviđenih samo za naučna istraživanja.
Rezervate ugrožavaju posete, pa se u rezervatu „Crveni potok“ pribeglo kompromisu. Do „tepih-livade“, prirodnog fenomena evropskih razmera, vodi kraća staza, ali samo do platforme, jer je silazak na livadu strogo zabranjen, a i na platformi najviše može biti dvadesetoro posmatrača. Za njih je predviđena i novootvorena učionica u prirodi.
„Cilj nam je da posetu rezervatu „Crveni potok“ ograničimo i kontrolišemo, uz pomoć naših vodiča iz Centra za posetioce, da dođu ovde u učionicu u prirodi, da se ne gazi treset na tepih livadi, kako bi se očuvala za buduća pokolenja“, kaže pomoćnik direktora NP Tara za zaštitu i razvoj, Milica Tomić.
Rukovodilac Službe nadzora NP Tara Miodrag Petrović rekao je da se redovno obilaze hranilišta i prihrana divljači.
„Prihranu dajemo divljači samo onda kad je neophodno da bi sprečili štetu od divljači, a hrana je prvenstveno namenjena medvedima, zatim tu su divlje svinje i vukovi koji dolaze na istu hranu kao i medvedi“, objasnio je Petrović.
Tara je utočište i za preko 130 vrsta ptica i četrdesetak vrsta riba koje žive u vodama parka, inače, izuzetno bogatog i sa kulturno-istorijskim nasleđem, o kojima brinu i meštani i zaposleni u Nacionalnom parku.
Izvor vesti: RTS
Last modified: 28/09/2011
