BORA Milutinović (70) se ne menja. Ne stari. Preplanuo, vedar, otvoren, u torbi uvek kamera, u džepu foto-aparat. Dakle, spreman da snimi sve što treba, jer njega ništa ne može da iznenadi. Globtroter koji poslednjih pet-šest godina živi u Kataru, “razapet” je i između Meksika, Kine i Srbije.
* Tek ste kročili u Srbiju, pa odmah u Kruševac, zatim Bajinu Baštu?
– Imam lepe odnose sa Slavkom Matićem, trenerom Napretka, i zato sam otišao u Kruševac na utakmicu sa kragujevačkim Radničkim (1:0). Atmosfera je bila divna, uživao sam, pogotovo što je Napredak pobedio. A Bajina Bašta je nešto posebno. Tamo mi žive sestra i familija i kada su svi dobro i zdravo, onda sam i ja super. Bajina Bašta ima svoj duh, Drina, koliba, Zaovina, ništa mi više ne treba…
* Naravno, Beograd je uvek u srcu?
– To se podrazumeva. A jedini problem u belom gradu je što nikada nemam vremena, dan mi je mali.
* Pratite srpski fudbal, šta kažete o reprezentaciji koja nikako da zaigra na nivou kvaliteta pojedinaca?
– Pratim, naravno, danas je sve dostupno. Imam u Kataru i našu televiziju. Mislim da je najvažnije da se pronađe razlog zbog čega nema rezultata. Ima odličnih igrača, ima i talenata, ali to ne znači da imaš i tim. Mora da se napravi iscrpna analiza i kada se pronađu uzroci i problemi, onda mogu i da se reše.
* Vi ste vodili pet različitih reprezentacija na SP, na pet načina?
– Nema veze, principi su u timskom radu, kao i u životu, isti. Važne su i informacije koje su danas svima dostupne s obzirom na visoku tehnologiju. A kada znaš šta se dešava i zbog čega, onda ćeš znati i šta treba da radiš. Zato je kamera uvek pored mene, snimam a potom analiziram.
* Srbiji upravo nedostaje timska igra?
– Teško je da ja nekoga savetujem s obzirom na to gde živim. Ali, moram da priznam da imam posebnu emociju kada gledam naše igrače kada trijumfuju, pogotovo u Engleskoj. Naravno da sam sentimentalno vezan za Srbiju, a volim timske igrače. Sviđa mi se Matić, pogotovo kada znam odakle je došao i šta je sve prošao dok nije postao zvezda Čelsija. Ne bih govorio o imenima, zaboraviću nekoga…
* Vraćate se u Katar, već godinama ste savetnik za fudbal?
– Moje iskustvo je neverovatno, a Katar je primer šta jedna zemlja može da uradi, u svim segmentima, kada ima lidere sa vizijom. I veliku želju da to pokaže i dokaže. Znam i ja te priče, lako je njima kada imaju para, ali oni su primer da je, pre svega, neophodna vizija. Katar, danas i juče, to su dva sveta.
* Mnogi misle da će vrućina “ubiti” fudbal?
– Ne, Svetsko prvenstvo će biti kao iz snova. Igrači će imati najbolje uslove za igru, za treninge, vrhunske hotele, svemirske stadione i sve će biti pokriveno klimom. Blizina stadiona će pružati mogućnost da dnevno gledaš i dve utakmice. A blizina Evrope će omogućiti dolazak velikog broja turista koji će moći da upoznaju jedan novi svet. Ako se stalno govori da lopta zbližava i ujedinjuje svet, Mundijal u Kataru će biti perfektna mogućnost da to i dožive. Jer, SP se još samo 2002. godine igralo u Aziji, kada su domaćini bili Japan i Južna Koreja. Nadam se da će i Srbija igrati u Kataru!
* Iz Meksika ste se preselili u Katar, ali stara ljubav zaborava nema?
– Naravno, i Meksiko je moja zemlja, kao i Kina. Ja sam stanovnik sveta. U Meksiko odem za Božić, Novu godinu. Žao mi je što fudbaleri ne postižu bolje rezultate zato što su talentovani, poslednji rezulat vredan pažnje su ostvarili 1986. godine, kada su bili šesti. Nažalost, od tada ih nema u svetskom vrhu.
* I Kina je u vašem srcu?
– Kako da ne, mnogo lepih godina sam tamo proveo. Imam „tviter“ u Kini, a za mene je velika satisfakcija jer me se ljudi sećaju sa simpatijama. To je za mene specijalna zemlja.
* Pratili ste prvenstvo Azije u Australiji, prvenstvo Afrike u Senegalu, bili ste u Burmi, gde vas sad put vodi?
– Vraćam se u Kinu, zatim ću gledati MIG turnir u Barseloni za dečake od 7-19 godina, pa ću otići na SP u Novom Zelandu do 20 godina gde igraju i naši, onda sledi Gold kup, Kopa Amerika… Videću, daleko mi odosmo u ovoj priči.
* Koje igrače i reprezentacije volite da gledate?
– Ja imam mnogo težak ukus. A i nostalgičan sam. Kada gledate Pirla prva asocijacija je – kako je fudbal laka igra. I Bufon je pravi, a onaj iz Čelsija, Kurtoa, sjajan je čuvar mreže. Dobar je i Košta. Žao mi je što Čičarito nema u Realu veću minutažu jer sam emotivno vezan za njegovu porodicu. A od, da kažem, skromnih zemalja, sviđa mi se kako igra Belgija, na neki način se identifikujem s njima, a bliska mi je i Kolumbija…
* Da li je trenerska karijera završena?
– Ne, ali nisam dobio neku pravu ponudu. A ne bih baš da radim bilo gde i bilo šta. Videću, nikad se ne zna, ali ja sam uvek spreman da ponovo sednem na trenersku klupu.
Bora Milutinović, večiti mladić svetskog fudbala.
Last modified: 12/03/2015
