V
olovi Zorana Adžića iz Perućca, šampioni „Čamparijade“ na Tari. Borov balvan od 1,3 kubika prevukli su preko staze duge 80 metara za neverovatnih 28 sekundi
Njegovi volovi ostvarili su šampionski rezultat: borov balvan od 1,3 kubika prevukli su preko staze duge 80 metara za neverovatnih 28 sekundi! Zoran Adžić zato ne krije ponos. Na drugoj „Čamparijadi“, šampionatu u izvlačenju trupaca na tradicionalni, „životinjski pogon“, održanom u Dobrom Polju na Tari, u konkurenciji 12 volovskih zaprega, njegovi Balja i Šaronja bili su neprikosnoveni.
Iako spadaju u „lakšu“ kategoriju, jer zajedno imaju oko 1.400 kilograma, složno su i ritmično povukli i prosto preleteli stazu – kaže vlasnik šampiona.
Pre dve i po decenije Zoran Adžić (56) iz Perućca kod Bajine Bašte bio je poznati auto-prevoznik u svom kraju. Sopstvenim kamionom prevozio je borove i bukove trupce sa Tare do drvnog kombinata „Crni vrh“ u Bajinoj Bašti i desetak privatnih pilana. Posao je, veli on, „cvetao“. Tadašnji drvni kombinat radio je punom parom, zapošljavao je oko 700 ljudi. U nekoliko sela i u prigradskim naseljima privatnici su otvarali manje pogone za rezanje građe. Trebalo je sve njih nahraniti sirovinama.
– Posla je zaista bilo, i preko glave, zarada je bila odlična i sigurna – priseća se Zoran.
I pored toga, 2002. godine odlučio je da sve to zabatali. Ostavio je volan i posvetio se porodičnoj tradiciji – rabadžiluku, priključivši se ocu Miodragu, koji je posao izvlačenja građe uz pomoć volova započeo još 1974. godine.
Zorana smo zatekli u Beserovačkim barama na Tari, gde sa suprugom Dušankom provodi veći deo godine.
– Ovde u kolibi sam od ranog proleća pa do kasne jeseni. Tu su mi pomoćne zgrade. U štali imam dva para volova, ponekad i tri, sa kojima radim u šumi, uglavnom kod Nacionalnog parka „Tara“, manje kod privatnih vlasnika šuma. Posao mi se sastoji u izvlačenju valjaka sa nepristupačnih terena, do mesta gde mogu da dođu traktori ili kamioni. Uz mene je supruga, radi kućne poslove, ali često pomogne i u onim šumskim – priča Zoran.
Dodaje da je posao težak, naporan, ali se ne žali, jer rabadžijski posao voli, u duši mu je od detinjstva. A dešava se da na strmim terenima, odakle s volovima izvlači balvane, popucaju lanci, da se u blatu zaprega zaglavi, da volovi s kojih otpadaju potkovice ostanu bosi. Sve su to iskušenja na koja rabadžija mora da računa i sa njima da se nosi.
– Imam sinove Milana i Aleksandra. Milan se takođe bavi izvlačenjem građe u šumi, ali on to čini traktorom u „Maksimilu“ kod preduzetnika Radosava Maksimovića iz Beserovine kod Bajine Bašte – kaže Zoran, dodajući da bi voleo da se i on jednog dana posveti rabadžiluku i nastavi porodičnu tradiciju.
ZARADA- Uslugu izvlačenja balvana iz šume naplaćujem 2-3 evra po kubiku, cena zavisi od pristupačnosti terena. Posao je sezonski jer zimi ne radim, ali se zaradi solidna plata – kaže Zoran.
Izvor: Novosti
Last modified: 23/09/2013
