Izrada lovačkog oružja bila je porodični zanat porodice Nikolić. Danas im je od zanata ostao samo nadimak, očuvana stara radionica i sećanja poslednjeg puškara u Bajinoj Bašti.
Živorad Nikolić – Žiža ili Puškar, kako ga zovu svi u Bajinoj Bašti – majstorski ispit položio je pre više od šezdeset godina.
Kada je 1948. godine završio zanatsku školu i napravio svoju prvu jednocevku, Živorad Nikolić je sa ocem, glavnim majstorom koji je sve naučio od Slovenaca, bratom i nekoliko bravara otvorio radionicu za izradu lovačkog oružja.
„Radili smo oružje samo za lov i prepravke“, priča Nikolić. „Bili smo ovde jedini, sve do Užica. Posle se to pročulo, pa smo radili za područje Bosne, sve do Sarajeva i Tuzle.“
Jedna puška se radila 3-4 dana i svako u radionici je imao svoje zaduženje. Majstor je bio onaj koji je mogao da izradi celu pušku sam, bez ičije pomoći. Puškar kaže da je najviše voleo da radi sitne delove – oroz, okidac, pa oko kundaka: „Drvo za kundak je većinom od oraha, od prvog izdanka od panja, to je bilo najbolje, a metalni deo, cevi smo dobijali iz brodogradilišta u Crnoj Gore, iz Bijele. “
Živorad Nikolić sa žaljenjem kaže da njegov zanat danas malo kome treba: „Interesuju se samo za popravke, a da napravim nešto novo – toga nema.“
Jednocevka koju je Živorad Nikolić Puškar napravio za majstorski ispit
Iako nema mušterija, iz radionice se još pokatkad čuje lupa čekića, a na vrata poslednjeg puškara u Bajinoj Bašti kucali su i ovdašnje Tehničke škole. Oni bi želeli da jednocevka izrađena za majstorski ispit iz njegove vitrine pređe u vitrine škole kao uspomena na zanat kojeg više nema.
Bajina Bašta Nikolić Živorad puškar
Last modified: 26/03/2012
