Poreklo stanovništva sela Pilica, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u gornjem i srednjem toku rečice Pilice.
Oko sela su uzvišenja: od zapada je Đurića Kosa, Glavica, Crvenka, Višesava, od severa V. i M. Kik, Drajića Brdo, Gradina, Nikolić Brdo, od istoka Grašinovac, Kosovica, Kragujevac, Lipovac, Stene, V. Ponikve, Jarčevo Brdo, od juga Ravna Gora, Pakline, Rasovača i Jarevac.
U selu su reke i rečice: Pilica, Nikolić Potok, Kamberovac, Pridolska Rijeka. Izvori su vrela: Stanića, Vesića i Nedića Vrelo, Crvenka, Mramorac, Močonik. Od važnijih su izvora još: Studenac, Kamberova Voda, Stublina, Bijele Vode, Stuparska Crvena Voda, Rakina Voda, Jakšina Voda i Previta.
U Pridolima su brda: Velika Glavica, Knežev Gaj, Kičer, Krstac, Močonik, Kamberov Gaj. U Pilici su: Striževica, Mahovina, Crvena Stijena, Izlazak, Kruševo, Trnovo, Ramne, Kurjačka Stijena, Ljuto Osoje, Ravna Gora, Zvekare, Busija, Stijena i Jarčevo Brdo. Ljuta, Osoje, Striževica, Knežev Gaj i Kamberov Gaj su u šumama.
Njive su: Bare, Livade, Crvenka, Luke, Barice, Divčibare, Podkik, Glavica Kamberovo Polje, Pustopolje, Brdo, Slatina, Vrtače, Dolovi, Zvekare, Graševačke Poljane, Prljiie i Trla. Livade su na Ponikvama, Ravnoj Gori i okolnim brdima, a tuda su i ispaše.
U selu su zaseoci i mahale: Pridoli, Močonik, Pačadžije, Drajići, Nikolići, Ploščari, Jasikovići (obe poznate pod opštim imenom Pepelj), Stupari i Ponikvari.
Nema račanskog sela, koje bi bilo bogatije u starinama od Pilice. Stara velika groblja na ušću Solotuške Reke, kod škole i mehane i pod Pačadžijama, na Nikolića Brdu, u Močoniku, u Pepelju u Jankovićima, stara gradina iznad Ploščara, stare putine po Pepelju, stare iskopine po Pepelju, dokazi su velike starine i retke naseljenosti ovog sela. U spisku sela od 1836. god. koja su potpisala žalbu protivu šorenja, pomenuta su tri zasebna sela: Pridoli, Pilica i Pepelj. Po Ponikvama na putu, kojim se išlo Užicu iz Bajine Bašte, i danas se kazuju stari šančevi, koji su Austrijancima i našima služili za odbranu Užica.
Starih rodova, čija bi groblja bila ova stara, rasturena po selu, nema. Najstariji su Pepeljci, Jankovići, vrlo stari rod koji je više od 250 godina na ovom mestu. Pepeljci, kako ih obično zovu seljaci, došli su sa zapada, iz Dalmacije, kao rudari i naselili se pod Ponikvama, oko Belih Voda, gde su se nekada vadile rude, na koje opominju stare iskopine u Kovačevićima. Pepeljci nisu ostali samo ovde, oni su se i selili, ali nikada u masi, već pojedinačno. Kad su se počeli baviti zemljoradnjom, otada se nisu kretali, već su se množili i punili Pepelj. Zbog toga što su uvek govorili zapadnim dijalektom, što su se terenom i zanimanjem odvajali od gorštaka stočara, što su po svima izgledima bili i druge vere, seljaci ih nisu rado gledali, smatrali ih za tuđine i nisu se hteli s njima orađati. Seljaci nemaju za njih lepih reči i drže da su od njih nerazvijeniji, mada ovo nije tačno. Oni su danas zauzeli sve izvore ispod Ponikava i čine manje mahale: Kovačeviće, Perišiće, Vesiće, Nikoliće, Milisavljeviće, Miloševiće, Blagojeviće, itd. sve stare Jankoviće ili Pepeljce (67 k.; Đurđic).
Više od 80 godina mlađi su:
Pačadžije, došli iz bokeljskog primorja, iz Krivošija. Došla su dva brata Pačadžija, oba žive prirode, vrlo vredni i preduzimljivi. Oni su došli pod Ograđenik i povukli se na Kamberac, te su iznad škole napravili veliku mahalu Pačadžije, koja je podeljena na Gornje i Donje Pačadžije. Pačadžije su se naglo množile i raseljavale, odlazile i po trgovini i zanatima, te ih je po svima gradovima. Velike (Gornje)
Pačadžije od prvog brata zovu se: Lukići, Dragutinovići, Kostići i Milivojevići.
Male (Donje) Pačadžije su: Gavrilovići, Kamberovići i Mitrovići (43 k.; Sv. Marko).
Uz Pačadžije su došli s Grahova iz nekog Močonika Dragojlovići. Dragojlovići su u tri džemata: Dragojlovićima, Đokićima i Radovanovićima, a doselio je neki Maksim s Močonika na Grahovu, koji je imao tri sina. I oni su selili i raseljavali (48 k.; Sv. Nikola).
Stevanovići u Pridolima došli su iz Rovaca. Dovela ih je jedna baba, koja je imala četiri sina, koje je razdelila i na zemljoradnju uputila. Ima ih u pet mahala pod raznim imenima (45 k.; Sv. Stevan).
Jojići ili Gagići, ispod Pačadžija na Kamberovcu, došli su iz Morače u Crnoj Gori. Oni su vredni i preduzimljivi mnogo su se iseljavali iz svog sela po zanatu i trgovini, te ih ima u Beogradu i po selima niz Drinu (20 k.; Sv. Alimpije).
Od pre 150 godina doseljeni su:
Jankovići na istočnom obodu Pepelja; oni su svoje prezime naturili Pepelju kao ime zaseoka. Došli su iz Kremana (12 k.; Sv. Đurđe).
Nikolići na Nikolića Brda su od Kurlaga u Kremnima (17 k.; Sv. Stevan).
Nedići pod samom Višesavom, na vrhu Pridola, su od Kremana, od tamošnjih Panića (25 k.; Đurđic).
Drajići, na izvoru Kamberca, na kosi prema crkvi u Dubu, stara sveštenička porodica doseljena od Pljevalja, mnogo iseljavana i poznata u valjevskoj Kamenici (17 k.; Sv. Alimpije).
Veselinovići i Despotovići, Ploščari pod Gradinom, utisnute među Nikoliće i Jankoviće, nazvati Ploščarima što su svi izreda uvek vrteli čuture, doseljeni iz Kremana (12 k.; Sv. Vrači).
Stupari su od Veselinovića iz Stapara. I tamo i ovde su bili sveštenička porodica. Oni su pod Oblikom na imanjima nekih odseljenih Stupara, po čemu im se i zove ovaj kraj. Oni su uz solotuške Jareviće i drže se za najimućnije Piličane (12 k.; Sv. Đurđe).
Marijići u Pridolima do Močonika, stara zanatlijska porodica, došla iz Bosne od Rogatice i ušla u Dragojloviće (15 k.; Sv. Nikola).
Pozniji su naseljenici, posle 1834. god:
Vasići u Pridolima, došli u Stevanoviće i među njima se naselili. Predak Vasa bio je iz Kolašina (5 k.; Ivanjdan).
Đurići u Stuparima, od Đurića iz Zaovina (3 k.; Sv. Đurđe).
Noviji su doseljenici, koji su posle 1878. god. izašli na Ponikve:
Markovići, došli uz popa Vujičića i on ih ovde naselio na seoskim zajednicama; oni su iz Kamene Gore (5 k.; Sv. Đurđe). Uz njih izašli su posle: Rajičevići iz Lještanskog (3 k.; Sv. Arsenije).
Gvozdenovići iz Solotuše (Dogandžije) (2 k.; Sv. Nikola).
Rogići iz Bioske (2 k.; Sv. Nikola).
Mićići iz Paklina u Solotuši (2 k.; Đurđic).
U Pilici ima 19 rodova sa 351 domom.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 391-393), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Last modified: 22/01/2013
