Jagoštica je najzapadnije naselje Srbije, na granici sa Republikom Srpskom. Selo nad kanjonom Drine, gde se svi putevi završavaju, i gde su i ljudi postali deo onog jedinstvenog i dragocenog prirodnog blaga planine Tare.
Jedna poseta vojne sanitetske ekipe i medicinski pregledi, potvrdili su da su svakodnevni naporan rad i život prema vekovnoj tradiciji, više doprineli njihovom zdravlju, nego što ga je narušila udaljenost od tekovina savremene civilizacije.
Stižu lekari i to ekipa Druge brigade Kopnene vojske,koja u poslednjih pet godina u bajnobaštanskom kraju, organizuje bar po jednu akciju „Vojni lekar u selu“.
Uz opšti medicinski pregled i EKG, podeliće i lekove, a posetiti i one nemoćne. I čitava Jagoštica se digla na noge, njih pedesetak, jer ovde su retki i gosti i pregledi.
Milenko Stefanović (71), iz Jagoštice, kaže da je tek treći put u životu na lekarskom pregledu, da je dobro: „…ne daj Bože gore, ovo se može trpeti.“
Dugovečniji i zdraviji i od mnogih mlađih, dole, u gradovima, još uvek brojniji od medveda, bore se sa vukovima, druže sa orlovima, a dane mere poslom i slogom bez koje ne bi ni opstali.
Jagoštica nije na kraju sveta, navodi Miloš Stefanović, ali je na kraju Zapadne Srbije. Selo je na teritoriji suve i vodene granice sa Republikom Srpskom.
Mifa Stefanović, koji je dobar deo života proveo vodeći turiste po ovom delu Tare, kaže da Jagoštica ima dosta izvora dobrih voda, lepih pašnjaka, da je okićena vrhovima planina i da je tu uvek nešto novo što se može videti.
Sa mužem – Dikom – kako svog Branimira zove Božidarka Đukić, u brak je ušla gotovo bez ičega. Kupili su zemlju, popravili građevine, radili, sticali i imali. I to je za njih lep život. I do Amerike je, internetom, stigla priča o Jagoštici, o omorikama, Drini, ali i o Vlaji i Bekanu sa planine Zvijezde.
Svog ovna, deda Vladimir Matić, poljubi svako jutro, kada dođe do štale, a uz poljubac se uveče i rastanu. Kaže da tih šest godina, koliko je Bekan star, on kao da ima dete ili brata, tako sa njim provodi dane.
Veran kao pas, Bekan nema cenu… pogotovu ne po kilogramu, a premašio ih je stotinu: „Ali gde je njegovo znanje“, pita se deda Vladimir, „gde je njegova umetnost, i pamet…“
Ne čudi što Jagošticu, sa Brusničkim kanjonom, medveđim jazbinama na 200 metara od kuća, divokozama i vukovima, opsedaju speleolozi, zoolozi, botaničari i izletnici.
Zamenik predsednika opštine Bajina Bašta Miroslav Lukić kaže da je ovo područje ipak posećeno, iako nema ništa organizovano što se tiče turizma.
Lukić smatra da je to šansa koja se svakako mora iskoristiti, i navodi da je unazad nekoliko godina, sve veći broj stranih turista koji dolaze u Jagošticu i više su nego oduševljeni njenim lepotama.
Tako priroda i nezvanična titula najzabačenijeg srpskog sela, predstavlja slamku spasa za one koji u njemu žive. Još malo će se na njoj održati preostala ognjišta, sve verujući da njihov jednostavan princip dobrog života konačno može biti i drugima jasan, a uz malo ulaganja sudbina Jagoštice drugačija.
www.rts.rs
Last modified: 15/04/2015
