Visit Sponsor

Objavio 10:17 Bajina Bašta, Drina, Privreda

Beograd traži rešenje za dug HE Bajina Bašta

U Beogradu priznaju postojanje duga Hidroelektrane Bajina Bašta, odnosno energetskog sektora Srbije za neisplaćenu nadoknadu za korišćenje zemljišta u akumulacionom slivu hidroelektrane.

Razlog tome je, kako tvde prekid platnog prometa u ratnim okolnostima, ali se navodi da radne grupe pokušavaju pronaći rešenje.

U Elektroprivredi Srbije, preduzeću koje gazduje hidroelektranama na Drini
kažu da su do početka rata odnosno 1992. godine izmirivali obaveze u skladu sa tada važećim pravilima i propisima.

Prihvataju obavezu plaćanja, ali navode da su prekidom platnog prometa sredstva preusmerena u fond Republike Srbije, kaže Momčilo Cabalović, direktor sektora EPS-a za odnose sa javnošću.

„Elektroprivreda Srbije, odnosno Drinsko- limske hidroelektrane u čijem su sastavu hidroelektrana Bajina Bašta, redovno su izvršavale sve obaveze koje su raznim propisima utvrđene za korišćenje vodnog potencijala Drine i nekada je taj novac bio usmeravan i Republici Srbiji i Republici Bosni i Hercegovini”, kaže Cabalović.

On priznaje da je početkom ratnih sukoba, devedesetih godina nekoliko opština uz drinski vodotok ostalo bez nadoknada.

„Plaćanja su preusmerena prema Republici Srbiji, odnosno nadležnim institucijama koje ubiraju taj prihod i ja se nadam da će nadležni organi države Srbije i države BiH razrešiti taj spor, jer EPS nije dužan na ime tih taksi”, objašnjava Cabalović.

Razlozi pragmatične prirode

U Hidroelektrani Bajina Bašta za RSE je potvrđeno da su obaveze prema opštinama koje na svojoj teritoriji imaju akumulaciju redovno izmirivane do početka sukoba.

Pre nekoliko godina u Beogradu je održan sastanak predstavnika Elektroprivrede Srbije i rukovodstava opština u drinskom slivu.

Nikola Rajaković bio je član te radne grupe i iznosi detalje početnih razgovora i  procenjuje zašto se stalo sa rešavanjem spora.

„Razlozi su delom pragmatične prirode. Doprinosi se nisu plaćali, jer nisu kvantativno i u celosti bili obračunati. Trebalo je ponovo te neke obračune izvršiti. Trebalo je tu analitiku sprovesti, da se vidi po kojim zakonima i na koji način to obračunati. To je bio jedan aspekt. Drugi aspekt je bio – koliko je zaista zemljišta potopljeno, koliko nije. Tako da je bilo otvorenih pitanja  i onda je to zastalo, nažalost kod nas kada nešto stane to se dešava decenijama”, kaže Rajaković.

Akumulacija hidroelektrane je duga 54 kilometra i dosta detalja se mora analizirati.

“Stiglo se u tačku u kojoj se stvarno mora rešavati. Ja se nadam da će to biti tako i urađeno u najskorije vreme, da se utvrde tačni elementi jednog korektnog plaćanja tog duga”,
podvlači Rajaković.

Zvaničnici u elektoprivrednom resoru Srbije nisu bili spremni da iznose procene o visini neplaćenih dugovanja.

Izvor: Slobodna Evropa

(Visited 89 times, 1 visits today)

Last modified: 06/04/2011

Close

Pin It on Pinterest