Naš poznati botaničar, ali i dobar poznavalac skakavaca i zrikavaca, dr Josif Pančić je u zapadnoj Srbiji kod Mokre Gore 1881. godine pronašao novu, reliktnu vrstu skakavca, koji je nazvan po njemu (latinski naziv Pygromorphella serbica Pancic). Već naredne, 1882. godine, opisao je ovu vrstu u knjizi koja je izašla u Beču, a čiji je autor bio jedan od najuglednijih stručnjaka za pravokrilce tog vremena, Brunner von Watenwyl.
Potom je ova vrsta bezuspešno tražena, u bližoj i široj okolini Mokre Gore, od strane ortopterologa sve do 1955. godine. Tada je zoogeografu i ornitologu Sergiju Matvejevu pošlo za rukom da pronađe larve ove vrste, a 1957. godine i nekoliko odraslih primeraka. Obadva nalaza su učinjena na Kaluđerskim barama u današnjem Nacionalnom parku Tara, oko 15 km.
Jela ili smrča, zapravo Pančićeva omorika
Kada bi Pančić upitao stanovnike jugozapadne Srbije na prvom proputovanju kroz taj kraj na šta liči to drvo, jedni bi mu odgovorili da liči na jelu, drugi da više liči na smrču, a većina je bila mišljenja da su jela i omorika jedno isto drvo. Jedina zabluda koja je Josifa Pančića pratila u njegovim istraživanjima omorike bila je početna teza da je omorika široko rasprostranjena „od Jadranskog mora do Dunava“, što se pokazalo netačnim.
Last modified: 13/11/2014
