Letnju planinarsku sezonu u Srbiji završavamo na planini Tari. I odmah da znate, ako ne rezervišete na vreme smeštaj, ovde u sezoni – i pored bogate ponude – imate problem. Umesto na Predovom krstu, Zaovinama, Mitrovcu ili Kaluđerskim barama, smeštamo se mnogo niže – u Perućcu. Malo prijatno banjsko mesto na reci.
Svako veče na terasi restorana, gde se rečica Vrelo posle 365 metara toka vodopadom stropoštava u Drinu, pričamo o prethodnomdanu. Zadirkujemo konobara: Zašto nemate „domaća“ piva, Valjevsko ili bar Zaječarsko?!
Da bi upoznali najviše vrhove i videli lepotu ovog prostora od 19.200 hektara, koji od 1981. ima status Nacionalnog parka, koristimo terensko vozilo. Prvi dan se pored jezera Perućac kanjonom Dervente upućujemo ka Predovom krstu. U Lovačkom domu, uz domaću kafu sa ratlukom, saznajemo da je proletos otkriven novi vodopad i da je viđena medvedica sa mečetom. Nastavljamo put makadamom do iza Kapetanove vode. Sa najviše visoravni (Veliki Stolac, 1.675 metara), čas gledamo u dolinu Drine i Višegrad, čas u pravcu visokih planina Bosne i Srbije.
Uspevamo da se popnemo i na Kozji rid (1.591). Zatim se dugo vozimo do sela Jagoštica. Ceo prostor oko sela sa kanjonskim dolinama naziva se Zvezda, a krajnji najzapadniji deo Srbije, gde Drina u visokom kanjonu savija pod uglom većim od devedeset odsto – Veliki kraj i Zvijezda. Zbog kiše, odustajemo od uspona na vidikovce. U obližnjem zaseoku, dok kupujemo kajmak i sir, sladimo se kruškama i šljivama. Na vidikovcu Bilješke stene neki od nas prvi put vide Pančićevu omoriku.
Drugi dan, put od Perućca do najviših vrhova iznad Zaovina nam je potvrdio ne samo visinu nego i raznovrsnost i pitomost prostora. Kada smo ispod Gavrana (1453) na livadi razastrli trpezu, domaćica katuna, Milka, počastila nas je toplim mlekom, medom i rakijom. Pored Zborišta (1.544) put u nastavku vodi prema Mokroj gori, a mi se upućujemo Zaovinskom jezeru. Parkiramo pored brane, na mestu gde je Pančić prvi put ugledao retku omoriku. Ne znam da li je lepši pogled na donja jezerca ili uživanje u kupanju i sunčanju. Temperatura bistre i čiste vode je krajem avgusta 21 stepen Celzijusa! Povratak oko jezera. Pljusak. Svraćamo u Mitrovac. Od etno-restorana „Kačara“ šetam kroz park do Dečijeg odmarališta. Na jednom drvetu okačena Tarska zakletva. Nisam zapamtio tekst, jesam poruku: Ovde prisutan i prikupljen mir, snaga, zraci, lepota prirode i vazduh, treba da nas podrže i podstiču!
Izvor vesti: b92.net i Danas.rs
Last modified: 23/09/2013
