Iz sela Pilice, opština Bajina Bašta, smeštenog ispod visoravni Ponikve na privremenom radu u inostranstvu, uglavnom u Nemačkoj i Francuskoj, nalazi se dvadesetak njenih meštana. Među njima sa dvodecenijskim stažom je Vladan Tešić (45). On je u Keln stigao u proleće 1990. godine kao radnik tadašnjeg Građevinskog preduzeća „Zlatibor“ iz Užica.
– Poslove smo završili krajem septembra i svi su se vratili u Srbiju, osim mene. Odlučio sam da ostanem jer su me primili u nemačku firmu „Fest GMBH“ kao rukovaoca građevinskim mašinama na mesto kraniste. Od tada neprekidno radim na kranu – kaže Tešić.
Provodeći kraju odmor u zavičaju 1999. godine upoznao je devojku Draganu iz susednog sela Obajgore, koja je u to vreme radila ko prodavačica u jednom butiku iz Bajine Bašte. Brzo je planula ljubav pa su se našli kod matičara. Posle nekoliko meseci i ona je stigla u Keln. U 2001. godini rodila im se kćerka Nikolija, a dve godine kasnije na svet je došla Tanja. Tešići su odgajili decu pa je i Dragana mogla da počne da radi kao trgovac.
To im je znatno uvećalo kućni budžet. Kupili su u Kelnu vikendicu, a uskoro će se useliti u svoj stan. – Vladanovi roditelji Milomir i Dobrila umrli su prerano 1984. i 1987. godine. Sestra Vesna se udala u Požarevcu pa je kuća, u kojoj se rodio i živeo do odlaska u Nemačku, ostala sama.
– Iako dolazim jednom godišnje u zavičaj, nisam dozvolio da zaraste u korov. Adaptirao sam je, nabavio nov nameštaj i sredio dvorište. Volim da mi dođu komšije i prijatelji da se vidimo i uz kaficu i rakiju da porazgovaramo. Prošle godine u gostima mi je bio komšija iz Kelna Edgard Kovalovski.
Kad smo stigli u Pilicu kod Tešića, zatekli smo ih u društvu komšija, Leposave Davidović (77) i Radivoja Mićića (45).
– Dosta sam se družila sa Vladanovim roditeljima. Kad god on i Dragana dođu iz Nemačke, obavezno mi se jave i svakodnevno me pozivaju u goste – veli baka Leposava.
– Bili smo i ostali dobri drugovi pa se obavezno sretnemo i razmenimo porodične posete kad Tešići dođu na odmor – reče nam Mićić.
Porodica Tešić praktikuje da posle tri-četiri dana provedenih u zavičaju, desetak dana ode u Budvu, potom obiđe Taru i Zlatibor i ostatak odmora posveti familiji, prijateljima i komšijama. Tako je bilo i ovaj put, veli Vladan.
Obožavaju Guču
Supruga i ja obožavamo trubu, a sve više je vole i kćerke. Sabor u Guči je nešto što nigde nisam sreo. Mislio sam da sam subjektivan u toj oceni, ali to mi je isto lane kazao i moj gost iz Kelna, Nemac Edgard. Ovaj 50. bio je veličanstven. Posebno sam zadovoljan što je „Zlatnu trubu“ dobio moj ljubimac Dejan Petrović – kaže Vladan.
Fudbal doneo prijateljstva
Vladan Tešić punih 10 godina igrao je za Fudbalski klub Vrbas iz Kelna. Isto toliko vremena proveo je radeći u njegovoj upravi. I danas je jedan od najaktivnijih.
– Zahvaljujući fudbalu sreo sam mnogo ljudi i stekao brojne prijatelje među kojima su Srbi, muslimani, Hrvati, Albanci i Nemci – ističe Vladan.
Izvor: www.vesti-online.com
Bajina Bašta Obajgora Pilica Ponikve Selo
Last modified: 26/03/2012
