Zakon (ne) čuva rakiju

ČIČA peče rakiju… I dalje će se pevati širom srpskih voćnjaka, kraj pucketave vatre i rakijskih kazana koji se puše. Zakonom o rakiji, isparile su sve sumnje da nam Evropa neće dozvoliti da pečemo omiljeno nam piće.

Ovaj dokument, na “rakijskom” putu u Evropu, trebalo bi da razgraniči “ko pije, a ko plaća” u prometu alkoholnih pića. Oni “veseliji” i dalje smatraju da ga se ne treba držati kao “pijan plota”. Ali, ako želimo da nazdravimo Evropi – moraćemo.
Zakonodavac je, najpre, propisao da svako ko želi da proizvodi i prodaje rakiju mora da bude registrovan i da državi plaća porez. Ko bude to i dalje radio na crno, platiće kaznu od 50.000 do 300.000 dinara. Oni koji, uz kazanče, peku rakiju za svoje potrebe, moći će da to čine i ubuduće. Samo, pitanje je kolike su njihove potrebe. Jer, ima i onih “nebaždarenih”.

Svako ko namerava da proizvodi rakiju za prodaju pod svojim brendom mora da registruje firmu i da odgovarajuće opremi objekte, kao i da državi plaća porez i da zaposli tehnologa koji će voditi proizvodnju. Kome nije stalo do brenda, sklapa ugovor s velikim proizvođačem koji obezbeđuje stručni nadzor. Treća mogućnost je udruživanje više proizvođača. Stručnjak koji je zaposlen je garant da se rakija zaista pravi od voća.

– Ovo treba da bude garant da na tržište neće da dospeju rakije kao što je nekad bila “zozovača” – kaže Dušan Pajkić, iz Generalnog ispektorata Ministarstva poljoprivede. – Dakle, mora da se zaštiti zdravlje građana, kao i da se kvalitet onih rakija koje izlaze na tržište poveća. Da se ne bi ponovio slučaj, kao prilikom nedavne kontrole, da 40 odsto rakija koje su “deklarisane” kao voćne, nisu ni prošle pored voćnjaka.

I Branko Nešić iz Udruženja “Najjači ukusi Srbije” smatra da treba uvesti red u promet alkoholnih pića, a ne da “pijačarimo i pilićarimo”:

– Kao što nećemo da kupujemo prase iz gepeka, tako ne bi trebalo ni da kupujemo rakiju iz raznih kanti, burića… Ako hoćemo da rakija bude srpski brend, ona prosto mora da ima određenu standardizaciju.

Može li naša, na primer šljivovica, da bude naš izvozni brend, kad već nije brendi?

– Šljivova rakija bi mogla da bude tehnološki najsavršenije i najkvalitetnije jako alkoholno piće na svetu – siguran je Ninoslav Nikićević, jedini zvanični doktor za alkoholna pića u Srbiji. – Na izvozu voćnih rakija vrhunskog kvaliteta mogli bismo da zarađujemo i do trista miliona evra godišnje.

Naravno, važno je shvatiti da se rakija ne može i ne sme praviti. Ona se može samo pošteno proizvoditi.
RECEPT ZA IZVOZ NAŠEG POZNATOG PIĆA: “UŽIČKA” ZA SVET
U ZAPADNOJ Srbiji, proizvođači rakije ovako zbore: “Grehota je, bre, šta ovi rade po belom svetu: prave rakiju od krompira, kukuruza i pirinča, pored toliko slatkog voća! To kod nas ne može da prođe.”

Ovdašnji rakijski esnaf vekovima se drži šljive, a da bi se zvala užička šljivovica, mora da je – najbolja. Sada “užička” kaplje i u Evropskoj uniji, Americi, Australiji… Šta se krije u podrumima, uvek je bilo pitanje prestiža, a decenijama se u užičkom kraju znalo da najbolju rakiju domaćini prave na potezu prema Bajinoj Bašti. Baš tu, u Kostojevićima, rodila se “stara sokolova”.

Porodica Rada Bogdanovića rakiju u Kostojevićima peče od davnina. Tek 1994. godine, kada je reč “brend” postala važna u Srbiji, trud se pozlatio. Sedma generacija Bogdanovića podrum je pretvorila u fabriku, a “stara sokolova” je prva prešla sve granice. Danas je najviše piju u Kanadi.

– Veliki broj malih tajni, u tome je stvar. Moraju da se vole bure i rakija. Nema kvaliteta bez dugog “ležanja” u hrastovini, sirovina mora da bude vrhunska, a spajanje raznih vrsta šljive daje bolji ukus – ponovio je nebrojeno puta Bogdanović. – Za vreme bivše države, strane delegacije i ugledni gosti Jugoslaviju nisu napuštali bez boce kosjerićke “povlenke”. Kriza, ratovi i nemaština, sve je to uništilo fabriku, i činilo se da odatle više ni litar neće poteći. U junu ove godine, Vujica Zarić kupio je propalu firmu, uložio tri miliona evra u renoviranje, iz Italije dopremio najsavremeniju tehnologiju i otvorio najveću destileriju u jugoistočnoj Evropi.

– Postignut je dogovor o izvozu u Evropsku uniju, Ameriku i Australiju, a “otvorićemo” i tržišta Rusije i Ukrajine – plan je Vujice Zarića, vlasnika destilerije.

I. LOVRIĆ – N. JANKOVIĆ
Izvor: Dnevni list “Večernje novosti”

Author: BBasta.info

Share This Post On

Pin It on Pinterest

Share This

PODELITE

Podelite sa svojim prijateljima !