Poreklo prezimena, selo Crvica (Bajina Bašta). Stanje iz 1930. godine.

Poreklo stanovništva sela Crvica, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Crvica je čisto drinsko i višesavsko selo i najviše ušlo u ovu planinu. Od sela Višesave odvojena je kosom Začajicom, a iznad sela su visovi: Kik, Višesava, Vis i visoki Jelin nad Sijerčem. Po opštem izgledu, posmatrano selo ispod Višesave i Gradine, daje pravu sliku brdskog sela. Ovu brdovitost pojačavaju dve višesavske kose: Križevac i Lađača.

Oko sela su uzvišenja: s juga Križevac, Crvena Stijena, Grad, Višesava, Šumarice, od istoka Šumarice, Bareš i Jelin, od severa kosa Petriča i Drina. Bareš i Šumarice grade brdo Nedeljkov Grob.

U selu su rečice: Crvica i M. Crvica. Izvora nema, ali u Polju ima dva močila, koja ne presušuju i zovu se V. i M. Močilo.

U oba sela osim Lađače nema drugih brda; tu su dva velika polja, Gornje i Donje Polje.

Imena potesima su: Močila, Crvica, M. Crvica, Popov Do, Mutvak, Brdo, Brazda i Blizanci.

Selo je podeljeno na dva velika dela, upravo na dva sela: Gornju i Donju Crvicu. Obe imaju više malih mahala, koje su pod Začajicom. U poslednje vreme mnoge se porodice i jednog i drugog kraja spuštaju na put Drini, te se tako i Polje počinje naseljavati.

I ovo drinsko selo ima gradina, zidina, iskopina po Višesavi, čime se utvrđuje velika starina. Stariji rodovi ili su se iselili ili su primili islam i nisu se održali do danas. U tradicijama seljaka postoje pričanja, da su neki stari i novi rodovi primali islam i odlazili iz sela.

Stari su rod iz velike davnine i više od 250 godina na ovom mestu:

Damnjanovići iz Donje Crvice. Odnekuda iz Bosne, čak s granice Dalmacije, iz okoline Bugojna, došao je u Osat u blizinu Srebrnice, u selo Obade, jedan poveliki rod i tamo se zanimao rudarskim poslovima. Kako je i na koji način jedan deo ovog roda došao u ovo selo, nema pričanja, koja bi se smela uzeti kao pouzdana. Da li su i ovde bili rudari i da li su sami za sebe vadili rude, ne može se doznati, tek oni zastali u Obadima uvek su rudari pa i danas. U ovo selo su došla dva srodnika: Krsman i Damnjan. Damnjan je živeo u Višesavi, a Kuzman na izvoru drugog potoka. Od Damnjana su: Božovići, Vasići, Petrovići, Markovići i Milići, od Krsmana su: Jovičići, Obradovići, Mićići i Todorovići; ova dva roda čine glavni deo sela. I sada, a ranije mnogo više, govorili su i govore zapadnim dijalektom. Oni su sa svih strana upleteni u nove doselje- nike, pa im se dijalekat gubi (58 k.; Miholjdan).

Pre 150 godina doselili su se iz Beserovine:

Obradovići (9 k.; Sv. Lazar).

Božići pod Gradom i pod .Višesavom su od Čelikovića iz Zaovina (15 k.; Sv. Đurđe).

Tadići na Lađači. Došli su iz Duba od Burmaza (22 k.; Sv. Alimpije).

Teodosijevići u Obradovićima došli su iz Rače i ima ih u četiri mahale (23 k.; Sv. Arhanđel).

Milićevići u Božovićima su od Igumanovića iz Zaovina i ima ih u tri mahale (16 k.; Sv. Nikola).

Blagojevići u Mićićima su od Miletića, Rabasovića, iz Solotuše(14 k.; Sv. Nikola).

Vukovići po samom dnu sela do Svojdruga su od Daničića iz Stapara (6 k.; Sv. Đurđe).

Đokići u Križevcu su iz Jagoštice (9 k.; Sv. Đurđe).

Posle 1878. god. su došli:

Gavrilovići iz Kamene Gore, čijeg pretka doselio i na seoskim utrinama naselio pop Vujičić (3 k.; Đurđic).

Petronijevići u Božićima su iz Duba (3 k.; Sv. Alimpije).

Stojanovići na Križevcu su od Babina; kao ustašku porodicu naselio pop Vujičić (3 k.; Sv. Đurđe).

Jovanović u Tadićima je iz Obajgore (1 k.; Sv. Nikola).

Vejzović u Tadićima je iz Višesave (1 k.; Sv. Marko).

Šimnić iz Bijele kod Dobruna (1 k.; Sv. Nikola).

Melentijević u Lazićima je iz Vojića u Višesavi (1 k.; Jovan Zlatousg).

Bukvić u Blagojevićima je iz Kremana (1 k.; Sv. Nikola).

U Crvici ima 18 rodova sa 186 domova.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 400-402), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

Author: BBasta.info

Share This Post On

Pin It on Pinterest

Share This

PODELITE

Podelite sa svojim prijateljima !