Poreklo prezimena, selo Beserovina (Bajina Bašta). Stanje iz 1930. godine.

Poreklo stanovništva sela BESEROVINA, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Beserovina je prostrano drinsko selo prislonjeno uz Taru, uz njene severoistočne visove: Osleušu, Sokolaricu i Boranju. Ona se prostire od Mitrovačkog Vrela sve na istok do Boranje, razvođa reka Rače i Zaugljanskog Potoka.

Bila je nekad sastavni deo Perućca. Perućac je bio muslimansko, a ovaj kraj hrišćansko naselje. Oba kraja su imala još 1869. god. jednog kmeta.

Oko sela su uzvišenja i mesta: od zapada Crveno Brdo, Sumbulić Brdo, Borovo Brdo, Lokvice, Mitrovac i Sekulić, od juga Sekulić, Bukova Glavica, Sjenokos, Katun, Nikolić-Ponor, Ćuprija, od istoka Ždrakulić, Sokolina i Brest.

Glavne su vode: Crvena Voda, Bosiljkovac i Brestovac. Izvori su Ljuboš, Vasina Voda u Gaju i Česma u Savinom Brdu.

U selu su brda: Gaj, Ljuboš, Borova Ravan, Bukovo Brdo, Savino Brdo, Osleuša, Poljane, Katunište, Livade, Gajova Vrtača, Cvijina Paljevina, Sjenokos i Borje.

Njive se zovu: Poljane, Ždrakulić, Lokve, Selašina, Barice, Crvena Voda, Ljuboš, Gaj i Savino Brdo. Livade su na Osluši po vrtačama ispod Sokoline, Livadama, dolovima ispod Sekulića i Mitrovca.

Od Mitrovačkog Vrela na istok do pod Sokolaridu, do puta kojim se penje u Taru, deo seo sela zove se Beserovina. Beserovina se deli na dve velike mahale: Ljuboš i Beserovina. Istočni deo sela se zove Zaugline. Zaugline su poznije naselje, naseljeno od iseljenih porodica iz Beserovine, u koje su posle pojedinačno upadale nove porodice sa strane i iz susednih sela.

Perućac je u lepšem položaju, u zaklonjenijem i plodnijem zemljištu od Beserovine, te je verovatno i pre naseljen. Ali kako su ova dva sela uvek bila jedna celina, i ono je bilo naseljeno. Nema onakvog groblja kao u Perućcu, ali po Tari i selu ima starina. Narodna predanja ne idu dalje od 150 godina u nazad. Mnogo se priča o spahiji Beseru iz Rogatice kao da je on počeo naglo naseljavati selo.

Beser je doveo iz sela Zovika, iz blizine Rogatice, svoja tri dobra poznanika, tri rođena brata: Simu, Mitra i Maksima Jugoviće, koji su se zvali još i Vimići. Naselio ih je na Mitrovačkom Vrelu pored Perućca i dao im celo selo, da biraju šta im se i gde dopadne. Živeli su dugo u selu i u zadruzi i junački se opirali Turcima iz Perućca i Gaočića. Samo zato što su imali oslonca u spahiji i ka- luđerima manastira Rače, ostali su na mestu i dobro se zaimali. I sinovi su im bili u zadruzi, a mogli su ostati, iako ih je bilo mnogo, samo zato što su po načinu života bili podeljeni u tri kuće: jedna i glavna u Vrelu, druga na sred sela u Beserovini, treća u Zauglinama oko stanova i stoke. Unuci su se izdelili tako da su Simini potomci, kao Vimići, ostali do Vrela, Mitrovi kao Jugovići nasred Beserovine, Maksimovi kao Maksimovići i Jugovići u Zauglinama (68 k.; Sv. Stevan).

Kasnije su došli:

Hadžići (16 k.; Sv. Lazar), čiji je predak Hadžija imao srodnika kaluđera i naselio ga iznad Jugovića. Hadžija i njegov brat kaluđer u Rači rodom su iz Ridića u Nikšićskoj Župi. Oni su danas visoko nad Vimićima i pod Tarom.

Đokići (4k.; Sv. Sava) u Simićima „Beserovcima“, došli su od Nove Varoši iz Draževića; predak im je došao iz Vasojevića. Njegovi stari bili su zidari i ovde su kao takvi došli. Od njih su posle dve porodice prešle u Osat u selo Kalimaniće, a dve su sišle u Jadar u Donji Dobrić i tamo se naselile u Vidojevici.

Baštovanovići (9 k.; Sv. Stevan) su iz istog mesta odakle i Đokići i došli su zajedno sa Đokićima. I njihov je predak poreklom iz Vasojevića od Berana, došao kao zidar i naselio se u Maksimoviće „Beserovce. Raseljavali su se i danas ih ima u Donjem Dobriću u Jadru pod ovim istim prezimenom, odakle su neki otišli i u Mačvu.

Ovakvo je stanje bilo 1834. god. u godini kada se iznova naseljava Perućac. Od 1834. i 1836. god. koje su bile vrlo značajne po ova sela, Beserovina dobija ove rodove:

Kovačeviće (5 k.; Sv. Stevan) potomke nekog Miloša Kovača, doseljenog iz sela Jagodine kod Dobruna, koji je ušao odivi u „Beserovce“ Mitroviće, primio njihovu slavu a svoju napustio. Imao je svoj viganj i radio na potoku iza kuće.

Pejiće (4 k.; Sv. Lazar) iz Drmanovića do Nove Varoši.

Veselinoviće (3 k.; Sv. Stevan) od Kojadinovića iz Zaovina.

Radojičiće (Galine Jovanoviće) na Bubošu ispod Osleuše, iznad Aleksića i do Perućca (7 k.; Sv. Trifun).

Goluboviće iz Rače (3 k.; Sv. Vrači).

Jokiće iz susedne Rače i na dnu Zauglina (3 k.; Sv. Nikola).

Karaklije iz Zaovina (4 k.; Sv. Nikola).

Stevanoviće iz Mokre Gore (3 k.; Sv. Đurđe).

Trišiće iz Kremića (2 k.; Sv. Nikola).

Jovanoviće od Drobnjaka u Jagoštici (2 k.; Sv. Đurđe).

Jezdiće od Čelikovića u Zaovinama (2 k.; Sv. Đurđe).

Vesiće iz Jagoštice od Krnića (2 k.; Sv. Stevan).

Sakiće iz Marića u Zaovinama (2 k.; Sv. Đurđe).

Jelisavčiće iz Zaovina (3 k.; Sv. Jovan).

Ivankoviće od Pantelića u Aluzi (2 k.; Sv. Pantelija).

Rakiće iz Zaovina od Popadića (3 k.; Sv. Đurđe).

Stojanoviće iz Rače (2 k.; Sv. Stevan).

Aleksandriće (1 k.; Sv. Đurđe) iz Solotuše.

Karadžiće (1 k,; Sv. Arhanđel) poreklom iz sela Petnjice u Drobnjacima.

Kamberoviće (1 k.; Sv. Marko) iz Pilice.

Živkoviće (1. k.; Sv. Đurđe) iz okoline Višegrada.

Šobotska iz Šljivovice (1 k.; Sv. Nikola).

Kneževiće (1 k.; Sv. Jovan) iz Gornjeg Vardišta.

Rodove pridošle u vremenu od 1834—1836. god. naselile su državne vlasti na ona zemljišta koja nisu bila u državini Jugovića i njihovih suseda već muslimana ovog sela. Pozniji doseljenici su došli kupovinom imanja od Jugovića, gde su posle dosta prihvatili od seoskih utrina. Vrlo su retko ove porodice mogle ući u Jugoviće već su se rasturile po celom seoskom hataru, naročito su mnogi sišli Drini, putu za Bajinu Baštu i na donji deo Zauglina.

U selu je 28 rodova sa 155 domova.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 376-378), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

Author: BBasta.info

Share This Post On

Pin It on Pinterest

Share This

PODELITE

Podelite sa svojim prijateljima !