E, kako je lepo u zavičaju u zimskim danima. Bejah ovih dana na predstavljanju mog romana o Bajinoj Bašti. Cenjeni publikum se okupio, svako očekuje svoje mesto u povesti, lista se knjiga, ko je pomenut, a ko nije, ko jeste zašto jeste, ko nije zašto nije. Sve u svemu, eto ti odmah teorija zavere. Da me ne bi tuživali, ja sam roman naselio uglavnom fiktivnim ličnostima.
Može da se prepozna, al ne može pred kadiju za zijane. Jeste, gospodine, vaš lik je prepoznatljiv, ali tamo, na stranicama knjige se vodite kao Jagurida Dobrijević, a vi se drugačije zovete. Tužba odbačena. Trebalo je na vreme da mislite o ponašanju. Nepotkupljivi piše objektivno, ali u zagonetkama.
Ima već poodavno kako tvrdim da nema te fikcije i izmišljotine koja se može nositi sa faktografijom. Sedimo tako u ribljem restoranu „Peca“ sa istoimenim vlasnikom. Odužila se noć. Priči nigde kraja. U neko zlo doba kažem ti ja jednom drugi, da ga ne imenujem, sada je ugledni penzioner: „A šta misliš da ja ovo što si mi ispričao stavim sutra u kolumnu?“ „Pa, da l’ si normalan.“ Poskoči drugar kao guja ljuta. „Šta bi ljudi mislili o nama.“ Kad smo se rastajali, reče drugom drugu: „Ne daj de mu da piše o ovome.“
Nisam ni nameravao. Ali idući ka konaku skoliše me crne misli. Da li je dobro da postoje dupli standardi. Zašto jedna priča izaziva salve smeha u kafani, a – objavi li se – zgražavanje. Kakva je to magija u štampi. Zašto hartija ne trpi ono sa čim uši nemaju nikakvog problema.
Elem, ne smem da prepričam o čemu smo pričali. Ama onoliko je interesantno. I nije nešto naročito ni nemoralno. I većina Bajinobaštana zna priču. U štampu to, međutim, ne sme. Gde ću pod starost da se svađam sa starim drugovima. Ne pada mi na pamet da ih turam u novine, ali nisam ni ja od juče. „Aman, ima da to objavim, pa kud puklo da puklo. Evo, sad odoh da pišem.“
I završi se duga decembarska noć. Raziđosmo se i pospasmo. Posle petnaest minuta zaboravih ja na dogovor. U neko doba i svanu. Ustadoh loman i drčan. Kad, eto ti ga, zove drugar. „Sad sam“, kaže,“kupio ‘Danas’. A ti izlaga. Ništa nisi napisao.“ Teško je svetu ugoditi.
Svetslav Basara
Izvor: Dnevni list „DANAS“
Last modified: 26/03/2012
